♙

Uvod u informalno učenje

Svaki fenomen, problem o kome nema dovoljno znanja, informacija, dovoljno istraživanja, empirijskog potvrđivanja, jeste mesto protivrečnosti i mimoilaženja u shvatanju tog istog problema od strane brojnih autora, istraživača, naučnika. Takav je slučaj sa informalnim učenjem. Kako bi se to predupredilo potrebno je razumevanje pojma informalno učenje, a to je jedino učenje prisutno u svakoj našoj aktivnosti i svakom našem sticanju znanja.

Ovo učenje se događa svakodnevno, ali i pored toga nije dovoljno ispitano i proučavano, jer ga je teško tačno definisati zbog nemogućnosti da obuhvatimo širok spektar događaja iz našeg života u kojima je prisutno. Nije u dovoljnoj meri vrednovano, jer je uvek bilo u senci formalnog i neformalnog učenja i obrazovanja, iako je oduvek bilo glavni uslov razvoja čoveka, jer od svog nastanka čovek je učio od drugih i sa drugima, razgovorom, imitacijom. Pa se stoga ovim radom želi postići dublje razumevanje pojma informalno učenje, da se proširi njegovo ne samo teorijsko, već i empirijsko razumevanje, da se doprinese prepoznavanju informalnog učenja u realnosti; kao i da se ispita njegova povezanost sa uspehom u studiranju, odnosno da se utvrdi njegova uloga i svrha u formalnom učenju i obrazovanju, jer nema jasne granice između formalnog, neformalnog i informalnog oblika učenja. Sva tri oblika su deo filozofije o doživotnom učenju i obrazovanju. Ne može se reći da je jedno učenje snažnije od drugog. Bez škole i formalnog učenja i obrazovanja, mnogi ljudi ne bi naučili ono što im je potrebno za skladan, uspešan i harmoničan život. Međutim koliko je informalno učenje bitno, pokazuje to da ne poštuju svi ljudi te društveno prihvatljive vrednosti, već su stekli drugačije, loše navike u životu, bez obzira na školu. Važno je napraviti balans između formalnog, neformalnog i informalnog učenja (Hager i Halliday, 2006).